ČUVENI MUŠKI NONSENS ‘’STRPI SE JOŠ MALO DOK SE NE RAZVEDEM’’

Grli te tako nežno. Šapuće ti na uvo slatke prostote i nabraja šta će ti sve raditi. Kaže da te je sanjao dok te čvrsto stišće za ruku, uplićući prste u tvoje. Raduje se vašoj budućnosti i govori koja sve mesta na ovoj kugli zemaljskoj niste obišli a čekaju vas raširenih ruku. Čuješ to tiho, drhtavo ‘’volim te’’ i topiš se.  Onda on duboko uzdahne i pre nego što ga pitaš to čuveno pitanje, koje si mu toliko puta ponovila, on te preduhitri:

‘’Strpi se samo još malo dok se ne razvedem.’’

‘’Ali to si mi govorio i prošle godine! Koliko još treba da čekam?’’ već umorno žvaćeš sopstvene reči koje zvuče izlizano.

‘’Još malo, ljubavi. Znaš da si ti ta koju volim.” Miluje ti ego i smiruje te uvek istom obmanom.

Onda te uzima sebi, osećaš kako te čvrsto drži oko struka i skida te, divlje, požudno, znalački.

Vodite ljubav.

U pauzi se mazite. Jagodicama prelazi preko tvojih linija tela, dira te ispitivački u nabrekle dojke, gura prste među tvoje butine, osmehuje ti se. Klijaš mu u naručju, rasteš, jer ti si tako posebna u odnosu na tu nebitnu ženu koja vam ne dozvoljava da budete srećni.

Zamisli tu jadnicu. Preti mu da će odvesti decu. To je ona koju je morao da oženi. Jer nije znao, ma nije ni slutio da će upoznati tebe. Nesrećnica sa njegovim prezimenom što preti samoubistvom ukoliko on ode tek tako, pa sve mora polako, oprezno. Sa njom više ne spava. Ona izgleda tako obično a njeno telo je deformisano jer je bilo dom njegove dece. Dojke su joj tako neprivlačne, popustile su pod silom gravitacije, pričao ti je. Kune ti se da mu se zgadila. Jedva je trpi. Nervira ga. Svađa se. Napada ga, kidiše, ta zmijurina. Uništava mu posao. Preti mu pred decom.

Ti se privijaš uz njega i grliš ga tako snažno da ga udišeš u sebe. Tešiš ga. Iz tebe izbija osiona žeđ za tim da već jednom toj jadnici kažeš celu istinu, ali ćutiš zbog njega i njegove dece, jer njegova deca su centar njegovog sveta.

Ti centru njegovog sveta redovno kupuješ igračke za rođendane i tata ih predaje u svoje lično ime. Ti cvetaš, jer samo vas dvoje znate tu slatku tajnu i kroz predmet dečije želje, ti postaješ bitna, jer ti si birala nešto što će centru njegovog sveta staviti osmeh na lice, a kada se centar sveta smeje, i on će.

Ti zamišljaš kako šetaš sa njim, javno.

Držite se za ruke a deca trčkaraju kraj vas.

Ti ćeš im biti bolja maćeha nego što je ona majka. Znaš to, on ti govori da deca misle da si tako lepa i da su oduševljena tobom.  Ti si neka dražesna teta koju tata zna sa posla.

Spremate se za put. Pakujete kofere. Ti dečaku oblačiš jaknu a devojčici haljinicu sa til mašnicom. Tvoja instant porodica izgleda srećno kao one porodice iz časopisa.

Ti nosiš belu haljinu.

Ti izgovaraš da dok njegova deca drže šlep tvoje venčanice.

Ti se budiš kraj njega.

Vi ste u savršenom braku.

I dok se tvoji snovi vrte na sporoj filmskoj traci loše produkcije tvojih žudnji i slepih snova, on nakon tucanja, brzo oblači gaće, umiva lice sapunom, jer je pre toga gnjurio među tvojim nogama. Navlači pantalone i košulju i odlazi u brzini. Ti bi još malo da ga grliš, ali on ti isklizne iz ruku skoro pa hladno i vidiš njegova leđa kako hitaju dok ih nose brze noge.

‘’Vidimo se.” izgovara ne pogledavši te u oči.

‘’Vidimo se.” šapućeš i pratiš ga pogledom.

Zatvaraš vrata stana i u ustima osećaš neku nepoznatu gorčinu. Traje kratko, ali ubrzo je potisne retrospektiva malopređašnjeg susreta. Osmehuješ se, zavlačiš se u krevet mokar od strasti i seksa. Maštaš o vašoj budućnosti. Rekao ti je da ide kući, nesrećan je zbog toga, jer tamo ga čeka ona ludača koju ne može da podnese.

On otvara vrata svog stana. Deca mu skaču u zagrljaj. Ona mu skače u zagrljaj. Ljubi je silovito. Nedelja je. Čekali su ga na porodičnom ručku.

Jedu.

Smeju se.

Prepričavaju dan jedno drugom.

Deca galame.

Njih dvoje se krišom hvataju u kuhinji.

On joj šapuće na uvo kako je voli i iz džepa sakoa izvlači karte za produženi vikend na Majorki.

Ona skače od sreće, obmotava ga dugim nogama i ljubi mu vrat.

Grli je čvrsto, govori joj da je voli najviše na svetu. Ona hrli u dnevnu sobu da kaže deci lepu vest o putovanju.

Njemu zvoni telefon. Zove ga prijatelj da večeras idu na pivo.

Pristaje.

“I matori, šta ima?” nazdravlja prijatelj dok uvlači dim cigarete u smrdljivom podrumskom baru.

“Ništa. I dalje karam istu. Do sutra mogu da je vozim. Na sve pristaje.” Kreće hvalisanje.

“Jel ti ga puši?”

“Profi! 

“Da neće mala da napravi neki problem?” uzvikuje drug i nazdravljaju pivom.

“Neće! Još uvek guta onu nonsens patetiku. Žena hoće da se ubije, deca plaču. Porodične svađe. Majka matora, presvisnuće. Butterflies and bulshit čoveče! Nju vozi ljubavna priča. Pusti, samo nek traje, jer toliko se dobro jebe, da mi se ponekad čini da je stvarno volim.”

“Pa na koju foru je vozaš toliko dugo?”

“Uvek na istu – strpi se još malo dok se ne razvedem!” 

Kafeom odzvanja smeh dva srećna oženjena čoveka. Kad popiju dovoljno, idu kući da legnu pored svojih voljenih žena. 

Zadremala si. Iz sna te je trgao neki zvuk. Učinilo ti se da čuješ cerekanje. Okrećeš se na drugu stranu. To je samo košmar. Sklapaš oči i nastavljaš da sanjaš svoje snove. Strpljiva si.

Još samo malo pa će se razvesti.

AUTOR: Danijela Knez

iz neobjavljenog romana

ANALIZA NE/SAVRŠENOSTI

Leave a Reply

%d