Ukoliko vam pomenemo učešće na Da dun festivalu, prestižnu nagradu osvojenu naWorld Directory Awards u Firenci, priznanje na Cultural Affairs Bureau, Tichung City Goverment, nagradu Talent and Professionals dodeljenu u Madridu, nagradu na Bienalu umetnosti u Rimu “Caravaggio”, internacionalnu nagradu “Dante Alighieri” internacionalnu nagradu “Francisco Goya”, Metropolitan Empire Prize, nagradu za najbolji likovni rad i još mnoga prestižna odlikovanja i priznanja, hoćete li pomisliti ne umetnika svetksog kalibra iz Milana, Tokija ili Pariza ili na našu Teodoru Stojanović, umetnicu iz Srbije koja osvaja svet svojom originalnošću? Da, pričamo o Teodori.
- Koje biste aspekte istakli kao svoju kulturnu pozadinu koja čini Vas i Vaš rad jedinstvenim i možete li vezati svoja životna iskustva i sam doživljaj života za Vaša umetnička dela? Šta je to zapravo doprinelo Vašoj evoluciji kao umetnika.
Ja sam neko ko voli da posmatra svet, ljude, događaje i tome analitički pristupa. Nikad ne prihvatam stvari onakvima kakve su mi date, već ih razlažem sagledavam njihove uzroke, posledice i logički sled, sve aspekte. Umetnost je nešto što me oduvek zanimalo, ali je i filozofija takođe nešto čime se bavim. Moje slike su preslika moje slike sveta, odraz mog svesnog i nesvesnog ja. U njima su sabrana sva moja razmišljanja o pitanjima na koja nemamo konačne odgovore. To su pitanja o životu, smrti, postojanju, sudbini, slobodi, snovima, mitologiji, pravdi, nepravdi, bogu, materiji, duši… To su pitanja kojima se inače bavim i razmišljanja o njima prenosim kroz sliku. Osim toga kroz dela izražavam svoj revolt prema stereotipima, uverenjima koja nas koče, odlukama kojima smo masovno potčinjeni – zbog ljudi koji imaju moć i koju su tu moć dobili upravo zahvaljujući masama kojima je važno samo trenutno ali ne i posledice.
Prikaz mnoštva likova i bića od kojih neka podsećaju na mitološka i od kojih nisu sva u potpunosti definisana, dopušta gledaocu da ih shvati i sagleda iz svog ugla. Stoga posmatrač ima punu slobodu da u njih unese deo sopstvenog duha i viđenja.
Uvek je filozofija bila nešto što se provlači kroz moja dela, pa čak i kroz neki skup boja koje biram. Kao dete sam se divila boji kao nečemu savršenom i često razmišljala o postojanju nje van oblika. Neki oblici su mi bili ružni pa mi je bilo nespojivo da nešto tako predivno kao boja bude spojeno sa nečim što se ikako može povezati sa nečim što se ne može nazvati estetikom. Međutim uprkos tom divljenju bojama i njihovoj lepoti, koristim minimalno tonova, što proističe iz mog pogleda na svet i prvenstveno osećaja. Svet vidim kao surovo mesto borbe i patnje u koju su uključena sva i vidljiva i nevidljiva bića što na slikama i prikazujem.
2. Završili ste likovnu akademiju i kao uspešna i mlada slikarka iza sebe već imate mnogobrojna priznanja i nagrade, kako domaće, tako i svetske. Da li je obrazovanju na akademiji prethodila određena referentna tačka u Vašem radu ili je umetnost bila sama po sebi Vaš izbor ka kom ste stremili? Drugim rečima, da li se umetnik rađa, ili se umetnik postaje teškim radom i odricanjima?
Talenat je osnov i on je nešto što je prirodno dato. Svi mi imamo talente za više stvari, neki talenti su izraženiji pa će neko biti talentovan više za pisanje nego za slikanje i obrnuto. Neko će biti talentovan za neku potpuno drugu oblast a ne za umetnost. Talenat je osnov koji mora da se brusi. Ako ga ne razvijamo, ako ne radimo na njemu konstantno onda se on gasi. Umetnik je osoba koja uživa u procesu rada, on unosi sebe, svoja osećanja, doživljaje, maštu, snove. Slikanje je oslobađanje, ispoljavanje unutrašnjeg putem dela, iskazivanje sebe.
Pitali ste me „Da li se umetnik rađa, ili se umetnik postaje teškim radom i odricanjima?“ Moj odgovor je jedno veliko NE. Ako neko treba da ulaže energiju i trud kao da kopa rudnik onda to ne treba ni da radi. Čak i da radi tako, neće postići isti rezultat kao neko ko ima talenat i taj talenat samo unapređuje. Stvaralac je vođen svojom prirodom i talentom. Sličan je Bogu jer i umetnik i Bog su stvaraoci. Bog stvara nas, kreira svet. Mi umetnici stvaramo dela. Dakle i Bog i mi smo kreatori nečeg živog, umetnost je uvek živa – čak i kad nas nema nje ima, ona nas nadživljava i podučava umesto nas direktno prisutnih.
Ja sam oduvek volela da crtam, slikam, bojim, eksperimentišem sa različitim materijalima, isprobavam nešto novo. Želja da slikarstvo bude moja buduća profesija i sastavni deo mog života nastala je sa podsticajem i potvrdom mog talenta. Prva potvrda je bila pohvala jednog od akademskih slikara i profesora koji je još u osnovnoj školi otkrio moj talenat i poslao me na takmičenja. Druga potvrda bile su nagrade koje sam osvajala i koje su se nizale.
3. Šta poručujete kroz Vaša dela? Znamo da je teško da ono što vizuelno komunicirate pretvorite u reči ali ukoliko se ipak usudimo da sa Vama artikulišemo Vaše umetničko gledište, šta bi to bilo? Da li publika prepoznaje ono što želite da im prenesete kroz Vaš rad i šta je to što ih najčešće intrigira?
Svojim delima upućujem na razmišljanje, na to da osoba istraži sebe kao ličnost, da se okrene svom unutrašnjem svetu, svom istinskom ja. Na taj način, posmatrač kroz delo može da dođe do nekih pitanja o kojima do tog momenta nije razmišljao ili ih je zaobilazio jer se bojao da se sa njima suoči. Bivstvovati ne znači ništa ako u tom bivstvovanju ne živimo. Živeti znači duhovno napredovati, uzdizati se iznad nekih površnih vrednosti i shvatiti smisao življenja. Duh treba da se uzdigne iznad trenutnog pojavnog, i iznad svih zala koje sa kojima se susrećemo u ovom životu. Tek kad zaronimo u dubinu svog bića, možemo da shvatimo da mnoge stvari koje su nas plašile uopšte nisu strašne i da su možda stvari koje smo stavljali na prvo mesto vrlo nebitne i sporedne. Tad spoznajemo svrhu svog postojanja i počinjemo da se krećemo u skladu sa tom svrhom. Naše bivstvovanje dobija smisao udaljavajući se od pukog bivstvovanja. Smrt nije nešto najgore i najstrašnije, mnogo gore je živeti da bi se živelo – to je prava smrt. Smrt sama po sebi ne spada ni u dobro ni u zlo već u deo naše prirode.
Dubokoumni ljudi shvataju moja dela i u njima se pronalaze u dosta segmenata. Moja dela daju slobodu da budu shvaćena u skladu sa ličnošću svakog pojedinca, pružajući mu mogućnost da pronađe nit koja ga spaja sa delom. Ali na pojedincu je da li će delu dozvoliti da dopre do njega.
Ljudi sa, naspram mog, drugačijim senzibilitetom često vide moje slike kao zastrašujuće i ne mogu da shvate zašto ne radim nešto vedrije. Takvi ljudi su zalutali slepi putnici na mojoj izložbi. Ja sam umetnik koji ne vidi sreću i blaženstvo tamo gde ih nema u površnim stvarima. Prava sreća i lepota su skrivene i svako ko zna da ode u dubinu mog dela to može i da pronađe. I ne samo sreću i lepotu, može pronaći i više, jer ona sadrže snagu volje i moć duha kod tih bića.
Svakako ja svoja dela ne prilagođavam dopadanju, jer njima izražavam sebe. Kada bih radila bilo šta drugo to ne bih bila ja.
Zato sam i jedan ceo ciklus izložbi nazvala Relativnost. Svako posmatra istu stvar ali od mentalnog sklopa osobe i svega što ju je formiralo zavisi kako će je videti.
4. Svesni smo da umetnost uvek ima veoma duboku ulogu u transformaciji društvenih ili političkih pitanja. Bez umetnosti kao takve svet ostaje uskraćen duhovnog i intelektualnog rasta. Kako Vaše stvaralaštvo utiče na sociopolitički pejzaž? Da li Vas plaši činjenica da imate odgovornost ne samo prema svojoj publici nego i prema oplemenjivanju ovih i svih budućih generacija kao umetnik?
Ja se ne bavim politikom i aktuelnim vremenom, ja se bavim svim vremenima.
Moja dela su bezvremena, važe uvek, odnose se na svet od nastanka do nestanka.
Osim što nemaju nikakvo vremensko, nemaju ni prostorno određenje. Prostor je beskonačnost u koju su smeštene. Likovi na njima prikazani nisu ni na zemlji, ni na nebu, ni na nekoj drugoj planeti. Oni samo postoje i njihov prostor je svuda u našim mislima, u snovima, sećanjima…
Svakako kao njihov kreator ja živim i stvaram u određenom vremenu. Događaji, ljudi, situacije… sve to ma neki uticaj na mene, samim tim i dela kao moj izraz imaju neki deo tog uticaja.
Takođe kao što sve utiče na mene, tako i moja dela imaju određeni uticaj na druge. Pa izazivaju različite reakcije kod posmatrača i ne mogu ostaviti nikoga ravnodušnim – (bar na takve nisam naišla). Komunicirajući sa gledaocima utiču na njih kao na pojedince a samim tim i na zajednicu. Kakav je uticaj to zavisi od posmatrača i filtera kroz koji ih posmatra.
Odgovornost me ne plaši ni najmanje, da me plaši ne bih stvarala, ne bih iskazivala ništa. Smatram da je moja svrha da se izražavam kroz dela, tako utičem i podstičem na razmišljanje pojedince i društvo u celini. Moje slike su slojevite i ne mogu se posmatrati površno, one su splet svega sa najvećim uticajem mitova.
Na žalost buduće generacije mislim da će sve manje shvatati i razumevati, mi živimo u vremenu u kom se gube vrednosti, sve postaje mehaničko i automatizovano. Sposobnosti koje su nam date prirodno uz upotrebu i razvoj IT tehnologije zakržljavaju. Na neki način se bojim i da će umetnost kakvu imamo postati deo istorije koja neće nikog ni zanimati. Bez obzira na to, ako moja dela budu uticala na buđenje nekoliko narednih generacija ili par pojedinaca onda imaju svrhu.
5. Ko su vaši najveći uticaji?
Različiti filozofi čije teorije sam čitala. Ne mogu određeno naći nečiji konkretan uticaj. Vremenom proučavanje filozofa i njihovih spisa o različitim stvarima stvori neki uticaj a to shvatite negde tokom studija, prosto uvidite da je vaš način na koji posmatrate svet i život drugačiji i da ste otvorili neke nove vidike. Osim filozofije, mitovi različitih naroda, a naročito grčki su imali veliki uticaj.
6. Da li postoji neki slikar koji Vas je inspirisao? Čiju tehniku učite ili joj se divite?
Mnogo slikara me inspirisalo, i vremenom su se menjali kao izvori inspiracije i divljenja. U početku u nekim baš ranim fazama bili su to Mikelanđelo, Leonardo, Hijeronim Boš, Đorđo de Kiriko u čije reprodukcije slika sam znala da gledam baš dugo jer bi me vodile u neki čudesni mistični svet, zanimljiv sa blagom dozom prijatne jeze. Na njegovim slikama vas uvek vreba nešto iz ugla ali ne znate da li će biti prijatno ili ne. Isto kao i u svakom sledećem trenutku u životu.
Zatim Arnulf Rainer, Zoran Mušić, Vladimir Veličković, Leystan Vidda, Marlene Dumas, Antony Micallef i još dosta njih čija dela veoma cenim.
Međutim ne želim da se oslanjam na bilo čiji način rada i ne želim nikakav konkretan uticaj na svom radu. Da bi ono što stvarate bilo samo vaše, jedinstveno, unikatno ne sme trpeti uticaje ni jednog drugog umetnika iz sfere u kojoj stvarate, ono mora biti vaš proizvod u potpunosti.
7. Kom žanru pripada Vaše stvaralaštvo? Sažetak ekspresionizma? Konceptualna umetnost? Realizam?
Na ovo pitanje nemam neki konkretan odgovor, ne bih sebe svrstavala ni u jedan konkretan pravac. Po meni lično i mom subjektivnom doživljaju svaka umetnost u koju god podelu je svrstavali na osnovu istorije umetnosti, je realizam iz razloga što svaki umetnik prikazuje svoj subjektivni doživljaj sveta. Pod svetom mislim bukvalno na sve i što se na svetu nalazi i što postoji, a postoje i snovi, emocije, sećanja.. dakle ako umetnik to prenosi na delo, onda on prenosi svoj realni doživljaj pa je u tom smislu svaki umetnik realista. Mi ne znamo pravu stvarnost već samo našu stvarnost a naša stvarnost je pitanje da li je i prava stvarnost. Mi ćemo pravu stvarnost možda saznati izlaskom iz ovog tela, a možda ni tad.
8. Kako ste razvijali Vašu karijeru? Jasno nam je da suprotno uvreženom mišljenju, „dovoljno je biti talentovan“ u svetu umetnosti uspeh nije samo igra sreće i talenta. Da li Vaši uspesi zahtevaju strateški i odlučni napor zasnovan na Vašoj viziji, ciljevima i onome što uspeh znači za Vas?
Oduvek sam imala jasan cilj ka kome težim i viziju sebe kao osobe koja je taj cilj ostvarila. U skladu sa tim su bili i usmereni moji postupci. U početku bila sam uverena da me samo konstantan rad, konkursi, takmičenja, članstvo u udruženjima mogu voditi ka onome ka čemu težim. Međutim vremenom sam sve više shvatala da je sve to potrebno ali ne i dovoljno. Danas je potrebno naučiti i dosta drugih stvari. Tako sam svoje znanje vremenom nadograđivala.
Mnogo je umetnika koji su sjajni talentovani i uspešni, u tom svetu se treba istaći. Umetnost se u pogledu toga ne razlikuje od ostalih oblasti. Čime god da se bavimo i šta god želimo da ostvarimo moramo imati jasan cilj, strategiju, biti otvoreni za promene i ići u korak sa vremenom u kom živimo. Ništa ne dolazi samo, i za sve je potreban trud i konstantan rad.
Uz moderne tehnologije i prisustvo interneta danas je mnogo lakše nego što je to bilo ranije, internet nam otvara nove mogućnosti i sve se odvija mnogo brže. Tokom ove godine umetnost se sve više prebacuje u svet virtuelnog, muzeje, galerije, izložbe posećujemo preko interneta. Treba pratiti taj razvojni tok i uskladiti se. Umetnik nije dovoljno samo da zna da slika, crta, vaja… već je potrebno da sam bude sebi menadžer, da poznaje društvene mreže, da bude pisac, govornik i još dosta toga.
Postupajući u skladu sa tim stalno težim da proširim svoje znanje, ojačam nove veštine.
Uvidevši teškoće sa kojima se mladi umetnici suočavaju, a u želji da im pomognem u razvoju karijere, napisala sam priručnik – vodič u kom objašnjavam detaljno šta je sve potrebno da umetnik treba da zna danas. Kako da počne svoju karijeru i kako da dosegne svoj krajnji cilj. Vodič ima dve celine. U prvoj se fokusiram na neophodnost umetnika da radi na sebi i prevazilazi sve prepreke, tako što na njih gleda kao na nešto dobro što će mu pomoći da ide dalje. Tu umetnik pozicionira sebe, određuje svoj fokus i pravi strategiju. To je polazište i bez toga sve ostalo je besmisleno. Druga celina daje jasne praktične savete o konkursima i takmičenjima u svetu i kod nas, izboru galerija, kolekcionarima, društvenim mrežama, medijima, strategijama prodaje, važnosti objašnjena toga što radimo i još dosta toga što je umetniku koji je upravo završio fakultet neophodno da zna, a preporučljivo je i tokom studija da počne da primenjuje i uči.
Vodič je jedan skup preporuka i saveta o kojima pričam iz sopstvenog iskustva i na osnovu stečenog znanja, a od umetnika samog zavisi da li će uspeti ili ne. Priručnik se zove Kako postati uspešan umetnik – Sve što vam nisu rekli a trebalo je, svako ko smatra da mu može koristiti može da ga poruči porukom u inbox na Instagramu po ceni od 27evra. Nakon uplate stiže mu na e-mail. Uz njega dobija besplatne konsultacije.
9. Ima dosta mladih umetnika koje tek očekuju izazovi kroz koje ste Vi prošli i prolazite. Ako sednete sa potencijalnim kolekcionarom, kustosom ili galeristom, na osnovu čega oni ocenjuju da ste vredni ulaganja? Koja je poruka za mlađe kolege?
Kolekcionari i kustosi u osnovi gledaju iste stvari samo postoje ipak neke razlike.
Svrha izlaganja je ipak drugačija od svrhe i cilja kolekcionara. Ono što u nekoj osnovi važi i za jedne i za druge je da gledaju kvalitet rada, talenat i umeće na prvom mestu.
Sledeća je prepoznatljivost – dela moraju biti prepoznatljiva, kad vidite delo od nekog umetnika, trebali bi moći da kažete i čije je to delo. Sledeća važna stvar je da znate zbog čega radite to što radite. Svaki umetnik koji je prepoznatljiv ne može da nema neko objašnjenje svojih dela. Delo je nešto što proizilazi iz vas, pa samim tim znači da vas je nešto inspirisalo da to radite. Osim toga bitna su i već osvojena priznanja, nagrade, ostvarene izložbe, vaša aktivnost u tome ukazuje između ostalog i na vreme koje ste proveli stvarajući, trud i jedan kontinuirani rad.
Pa u skladu sa ovim što sam upravo rekla je i poruka, da na sve to mladi umetnici treba da obrate pažnju i da je to neki temelj kako za prolaznost na konkursima tako i za prodaju njihovih dela. Sve to sam objasnila prilično detaljno u gore pomenutom priručniku Kako postati uspešan umetnik.
10. Kakav je Vaš kreativni proces u studijskoj praksi? Koliko vremena Vam treba za konačni završetak jednog dela – od ideje do izlaganja?
Nema pravila, obično radim više radova istovremeno neke završim brzo, a neke radim i po nekoliko nedelja ili meseci dodajući im i menjajući neke elemente. Sve zavisi od trenutnog raspoloženja.
11. Na kojim izložbama radite ili ste učestvovali? Koje ste sve nagrade osvojili? Kako ste došli do tih prilika? Kako jedan umetnik izvozi u svet svoje stvaralaštvo i kako ste učvrstili bazu sledbenika i kontakata?
Bila sam učesnik na preko 100 grupnih izložbi i bijenala kod nas i u svetu u Italiji, Španiji, Južnoj Koreji, na Tajvanu, Australiji, Americi.
Osvojila sam ukupno 11 nagrada na međunarodnim takmičenjima u Italiji, Španiji, Americi, Srbiji:
World Directory Awards, nagrada na internacionalnom takmičenju u Firenci
Monthly masters gde sam osvojila mesto u kategoriji grantova za crtež
Veliko Priznanje Cultural Affairs Bureau, Tichung City Goverment
Nagrada Talent and Professionals, dodeljena od fondacije Konstanca za ukupni umetnički rad na takmičenju u Madridu
Nagrada na Bienalu umetnosti u Rimu “Caravaggio”
Internacionalna nagrada “Dante Alighieri”
Internacionalna nagrada “Francisco Goya”
Metropolitan Empire Prize, nagrada za najbolji likovni rad
Premio Arte, Milano izbor art curatora Vittoria Sgarbia
Druga nagrada na trećem Ununsovnom bijenalu umetnosti minijature.
Ove godine sam osvojila prvu nagradu za crtež na IV Bijenalu crteža u Smedervskoj Palanci.
Osim nagrada, priznanja i grupnih izložbi, ostvarila sam i 11 samostalnih izložbi. Samostalne izložbe sam ranije dosta zanemarivala i mnogo više pažnje sam posvećivala međunarodnim konkursima. Ove godine sam svoj fokus sa grupnih prebacila na samostalne izložbe, jer sam želela da svoje radove predstavim i našoj domaćoj publici. Međutim s obzirom na trenutnu situaciju od 10 zakazanih ostvarila sam 5 tokom ove godine. Dosta galerija je donelo odluku da se izložbe pomere za sledeću godinu. U toku su i dogovori za još neke izložbe od septembra ali videćemo…
Kad konstantno pratite dešavanja tragate za novim prilikama onda ih i nalazite. Galeristi koji prepoznaju da vaš rad vredi i žiri vam dodeli priznanje ili nagradu, onda vas pozivaju i da učestvujete na njihovim narednim izložbama. Osim toga što dobijate pozive od galerija, takođe znači i komunikacija sa umetnicima koje upoznate na izložbama i koji će vas obavestiti o nekim novim konkursima. To je neka baza kontakata koja se gradi vremenom i za koju su i društvene mreže od značaja. Međutim ja se lično na to ne oslanjam, uvek tragam za novim konkursima i galerijama – jer mi to predstavlja izazov, mnogo je zanimljivije oprobati se na novim mestima, u novim galerijama i upoznavati nove ljude.
12. Na koju nagradu ste najponosniji?
Svaka nagrada znači kao jedna potvrda vašeg rada, podsticaj za dalji razvoj i napredak.
Najponosnija sam na priznanje za učešće na Da dun festivalu na kom je prolaznost jako mala. Takođe bih izdvojila i nagradu Monthly masters gde sam osvojila prvo mesto.
13. Ako se fokusiramo na Vašu karijeru, koliko je zapravo potrebno odricanja? Da li često istražujete potencijalne, šaljete portfelje? Da li je prisustvo umetnika na umetničkim panelima ili mrežnim događajima na kojima može upoznati druge iz industrije presudno ili je dovoljno da Vaš rad govori sam za sebe? Da li i umetnost iziskuje posvećenost marketinškim naporima?
Koja god profesija da je u pitanju ako želite da u njoj budete 100% i ako zaista želite da postignete neki uspeh onda morate u tome biti aktivni. Uvek morate imati određene prioritete, i neki plan kako provodite vreme u toku dana. Nekome treba da usklađuje vreme sa dodatnim poslom, pa se mora odreći više stvari, ali ako zna da to vreme dobro organizuje i ne mora da se odriče u nekoj preteranoj meri. Bitno je samo da na umetnost onda gleda kao na drugi posao kom će posvetiti pažnju.
Ja lično za sebe ne mogu reći da se bilo čega odričem, svo vreme posvećujem umetnosti i filozofiji. Vreme koje koristim za stvaranje i vreme koje koristim za učenje novih veština, istraživanje konkursa i prijavljivanje na iste ili podučavanje drugih, je zapravo vreme u kom uživam. To su stvari koje me čine srećnom i koje nisu nikakav teret.
Nama umetnicima je veoma važno da konstantno pratimo konkurse i nalazimo nove prilike. Ja to činim svakodnevno, pratim kako domaće tako i strane sajtove i objave, izdvajam ono što bi mi bilo zanimljivo. Ako je previše konkursa koji se podudaraju biram one koji su mi značajniji.
Za umetnika je takođe jako važna i prisutnost u medijima i na društvenim mrežama. Društvene mreže omogućavaju komunikaciju, lakše i brže stupanje u kontakt sa ljudima koji su iz umetničke sfere kolekcionarima, kustosima, drugim umetnicima… Društvene mreže i prisustvo na internetu omogućavaju ljudima da se upoznaju sa vašim radom i sa pričom koja se za njega vezuje, da upoznaju vas kao stvaraoca.
Pojavnost u virtuelnom svetu je neophodna, bez nje danas kao i da ne postojite.
14. Gde zainteresovana publika može naći Vaše radove? Da li ih prodajete preko galerija ili mogu i lično da Vam se obrate?
Mojih radova ima na više sajtova kao Serbiana art, Saatachy art.., ali ipak najviše od svega preferiram Instagram preko kog prodajem i na kom sam najaktivnija. Svako ko je zainteresovan za moj rad ili priručnik me može kontaktirati porukom u inbox.
Takođe moji radovi će biti dostupni i na sajtu teodorastojanovic.com koji je za sad u izradi i još nije završen.
15. Koje trenutne trendove u svetu umetnosti pratite?
Uglavnom aktuelne izložbe kako na domaćoj tako i na svetskoj sceni.
16. I za kraj, ukoliko Vas zamolimo da javno isprovocirate nekog od kolega ili javnih ličnosti Srbije i Balkana (šala, zamerka, opažanje, sarkazam ili samo prijateljsko prozivanje) ko bi to bio i šta biste mu rekli?
Pitala bih Tamaru Kusovac kako to da i kao odrasla osoba još uvek živi u svetu tolikog šarenila i oblike posmatra još uvek dečijim okom?
Znam da ljudi vole period detinjstva jer ih podseća na bezbrižnost, ali odakle tolika potreba za izražavanjem na taj način.
Da li je to možda nedostatak hrabrosti da se suoči sa stvarnošu i očajnički pokušaj da živi i dalje u dečijem svetu?
