UNAKAŽENA ESTETIKA ILI LICE-PLATNO ZA LOŠE UMETNIKE

Na ulicama Beograda i drugih gradova uočavam neshvatljiv fenomen. Već godinama razmišljam o toj čudnoj pošasti i svaki put kada mi se učini da dostiže vrhunac, ona samo prelazi na novi nivo. Naime, po gradu je sve više devojaka koje su žrtve estetske i rekonstruktivne hirurgije, salona lepote, magova večite mladosti. To je biznis koji nikada neće propasti, dok je sveta, nesigurnih žena i naivnih devojaka. Holivud, Bolivud i ostale šume u kojima gigantska čudovišta od korporacija jedu ljude, nametnuli su nova pravila estetike. Propagira se večita mladost kao jedina prihvatljiva forma za društvo. Danas je starost davno iskorenjena kuga. Svi je se klone i preziru je. Fiksirana, zategnuta, rekonstruisana mladost mora biti prisutna kao odraz podrazumevanog i poželjnog. Lica koja su do juče imala oblike i konture po kojima si ih mogao raspoznati, danas su fabrikovani, jednolični, lepo spakovani produkti spremni za nova tržišta i masu devijantnih konzumenata. Ekspanzija unakaženih tela i glava, čije se nakaženje opravdava estetikom, krenulo je uporedo sa procvatom društvenih mreža i erom interneta. Spoznaja sveta krenula je u lošem pravcu i sve što se nametnulo kao trend neverovatnom brzinom se proširilo kao korov zasejan u glavama ovih nesretnih žena.

Danas je starost davno iskorenjena kuga. Svi je se klone i preziru je. Fiksirana, zategnuta, rekonstruisana mladost mora biti prisutna kao odraz podrazumevanog i poželjnog. Lica koja su do juče imala oblike i konture po kojima si ih mogao raspoznati, danas su fabrikovani, jednolični, lepo spakovani produkti spremni za nova tržišta i masu devijantnih konzumenata.

Sve krene bezazleno. Tinejdžerke, devojke, žene… sve one stanu ispred ogledala i posmatraju. Vreme ostavlja tragove. Nema više plavih uvojaka. Pegice su poprimile oblik bubuljica. Jedna obrva je kraća od druge. Trepavice nisu dovoljno dugačke. Usne su tanke i neprivlačne. Uši su klempave. Nos je kriv.  Nema više svežine, nema jedrine. Oči izgledaju umorno,sa vidno spuspuštenim kapcima. Jagodične kosti jedva da se naziru ispod bledunjave i omilitavele kože. Pore. Rozacea. Bore. Akne. Podočnjaci. Pobogu, nema perfektne, matematički precizne simetričnosti. Dakle, nema lepote u prirodnom.

Da bi primetile svoju nesavršenost, sve koriste iste parametre – srećna lica Instagrama. Prelepa, savršena i, vrlo je važno reći, nerealna lica. Ni jedan zahvat, niti intervencija koju rade neće biti dovoljni da ih učine jednako poželjnima. Borba je uzaludna. Takmiče se sa aplikacijama, sa filterima, sa fotošopovima, profesionalnim fotografima… takmiče se sa demonima lažne estetike i transformišu se sa svakim novim zahvatom u groteske. Žude za stalnom promenom i prenaglašavanjem već naglašenog i ispravljenog. Ulicama šetaju naci generacije. Podižu ustanke protiv celulita i strija, groze se običnosti, bacaju pod tepih svoju ličnost i principe, s najvećim prezirom gledaju u nesavršenstvo, trudeći se da ga eliminišu kod sebe i oko sebe.

Vi debeli, pihtijasti, grbavi, nosati, klempavi, anoreksični, pegavi, vi po čijim licima i telima nisu burgijali plastičari, a mišićnu masu vam nije izgradio profesionalni trener uz pregršt motivacionih poruka, vi normalni – čuvajte se. Vi ste tako običan svet. Prostaci, pagani u eri novog religijskog pokreta koji se klanja vizuelnim čulima. Slepi ste, kako za njihovu lepotu, tako i za vašu ružnoću. Sklonite se ovim hordama sa puta. Pogledajte te cakleće oči smeštene između istetoviranih pretećih obrva koje halapljivo gutaju pola lica i veštačkih trepavica koje u redu na kasi svaki put kad gospođica savršena trepne, nekoga okrznu po leđima. Marš u geto vi kojima se na licu vidi koliko imate godina. Marš svi vi koji niste ispeglani do veštačke mladosti, do stepena toliko sam mlada da opet imam himen. Sklonite se u stranu vi obični smrtnici, inače će vas pojesti ove osakaćene usne, narasle do pucanja i izobličenja pod zategnutom kožom. Pogledajte te primerke visoko kotiranih čeljusti. Divni keramički osmesi spremni da se razliju u snežnobelu nisku neonski šljaštećih zuba, iznad kojih bujaju usne poput pačijih kljunova. Otečena mesa podsećaju na nabrekle vagine.  One se ne ljube, njima se pruža kunilingus, čim im neko jezikom dotakne taj ušpricani hijaluron ispod nosa. Zaboravile su da je lepota u umerenosti. Zamenile su korekciju, kolekcijom korekcija. Gledam ih, tako ponosno koračaju ulicama ovog grada, izlažu na uvid stamene plastične sise koje odolevaju svakoj vrsti gravitacije. Te dve kese silikona umetnute u, po njihovom mišljenju, nesavršene dojke – ne njišu se. One zveckaju. Iz tih balonastih smesa umotanih u kožu čuje se svaki jebeni dinar koji su u njih uložile. Priroda nalaže da se dojke nalaze iznad četvrtog rebra grudnog koša. Loši hirurzi koji sebe smatraju umetnicima, osmislili su da sisa izvire odmah ispod ključne kosti kao ogoljeni Kilimandžaro iz afričke ravnice. Savršenoj simetriji žrtvuju svoja rebra iz čijih delova podupiru mostove za nove noseve. Raniji oblik hrskavice, tim anesteziranim žrtvama, gletima s lakoćom rovare po sinusnim dupljama, brišući im prvobitni lik s kojima ih je majka donela na svet. Pogledaj ta bedra, te zastrašujuće strme obline, taj gluteus maksimus u koji su im upumpali svaki višak sala izvučen iz trbuha. Kako su erotski i vizuelno ne/privlačni ti bregovi izrasli u velike okrugle kupole, među koje ljubitelji ove vrste, prenaglašene klovnovske senzualnosti, nestrpljivo čekaju da ištrcaju svoje plodno seme. Ti zabrekli moćnici, te kreature savremenog sveta snobova, više se ne seju u plodnim padinama ženskog tela, već seme bacaju isključivo tamo odakle ne može niknuti novi život. Ubrizgavaju lepljive, penušaste sline života isključivo u usecima i kanalizacijskim rupama gde se ne rađa ništa drugo sem dve vrste orgazma. Jedan muški – ekstazični, jer su prodrli u duboko stisnuti kolon i otišli do želudca tih nesretnih devojaka, i drugi, odglumljeni orgazmi, jer te muške Alfe, ti mužjaci vole da fabrički rekonstruisane lutke napravljene samo radi njihovog zadovoljstva vrište pod njima, kao što neprijatelj cvili pred oštricom mača svog egzekutora. Od noktiju su im kozmetičarke napravile kandže. Blistave, preteće i oštre kandže jarkih boja, spremne da se u nekom polumraku zariju u muška leđa i obeleže teritoriju. U nameri da ostave uvid produženih ekstremiteta, hodaju na platformama, trudeći se da dostignu visinu i visine o kojima su sanjale. Smisao lepote menja suštinu u odnosu na većinu koja je kreira. Svaka vrsta prenaglašenosti je dobila naklonost publike željne ljudskog mesa, koje nije atraktivno u uobičajenom smislu poželjnosti, već je samo po sebi karikaturna atrakcija. Kroz telo se sve više demonstrira umeće preobražaja ali ne i lepota. Granice umerenosti su izbrisane i zamenjene novim horizontima u rekonstrukciji ljudskog bića. Demonstrira se umešnost nove egzekutorske kulture. Ubija se sve što je prirodno i teži se apstraktnom. Njihove usne zovu na parenje, jer iz njih ne odiše vapaj za senzualnim, već vapaj za destruktivnim i površnim. 

One bi da vode ljubav, ali njih muškarci samo tucaju.

One bi da vode ljubav, ali njih muškarci samo jebu.

One bi da vode ljubav, ali njih muškarci samo razvaljuju od kurca.

One bi da vode ljubav, ali usput su u celoj toj nakaznoj igri ulepšavanja, izdeformisale svoj um i ne shvataju zašto su prihvaćene tek kao statusni simboli, porno junakinje nečijih privatnih mračnih života koji nisu za javnost, i zašto im skoro svi muškarci govore o ljubavi a misle na seks.

izvor – Pinterest

Iz njih vrišti očaj za prihvaćenošću, pažnjom, voljenjem, nežnošću, dok njihove oči, dobro upakovane u zategnuto, botoksirano lice, suzno gledaju bivšim ljubavima u leđa dok odlaze i unezvereno percepiraju nove primerke muškog homo sapijensa koji bi ih mogao voleti.

Trud im je u većini slučajeva uzaludan. Njihova spoljašnost ostavlja pogrešnu poruku u kojoj dominira samo potraga za zabavom, jeftinim seksom i skupim životom.

One su ikone današnjeg doba. Žrtve jeftinih medija i kulturne devijacije.

One su lice-platno za loše umetnike.

One su nekada bile lepe dok ih nije pojela globalna neman unakažene estetike.

AUTOR: Danijela Knez

iz neobjavljenog romana

ANALIZA NE/SAVRŠENOSTI

Leave a Reply

%d bloggers like this: