Januara meseca, davne 1936-te godine, mlada devojka po imenu Filis, pisala je Albertu Ajnštajnu, u svoje i u ime svojih drugova iz odeljenja. Tom prilikom ga je pitala: ’’Da li se naučnici mole?’’. Njeno pismo a Ajnštajnov odgovor možete pročitati u nastavku.
Riversajd Crkva19.januar, 1936.god.Moj dragi doktore Ajnštajne,Iznosimo Vam pitanje: Da li se naučnici mole? Pitanje je nastalo u našoj školi kada smo počeli da tragamo za odgovorom da li možemo verovati u oba – i u nauku i u religiju. Pišemo naučnicima i svim važnijim ljudima, kako bismo pokušali da dobijemo i izgradimo sopstvene valjane odgovore.Osetićemo se veoma počastvovano ako nam odgovorite na pitanje: Da li se naučnici mole, i za šta se oni mole?Mi smo u šestom razredu, odeljenje gospođice Elis.
S poštovanjem,Filis.
24.januar, 1936.god.Draga Filis,Ja ću pokušati da odgovorim na vaše pitanje što jednostavnije mogu. Evo mog odgovora:Naučnici veruju da je svaka pojava, uključujući i poslove ljudskih bića, uslovljena zakonima prirode. Stoga naučnik ne može biti sklon verovanju da se na sled događaja može uticati molitvom, odnosno od strane natprirodno ispoljene volje. Ipak, moramo priznati da je naše aktuelno znanje o tim višim silama nesavršeno, tako da na kraju verovanje u postojanje konačnog i krajnjeg bića i duha počiva na nekoj vrsti vere. Takvo verovanje je i dalje široko rasprostranjeno i pored aktuelnih dostignuća u nauci.Ali isto tako, svako ko ozbiljno učestvuje u težnji za naukom, postaje ubeđen da se neka viša sila manifestuje u zakonima univerzuma, mnogo superiornija u odnosu na čoveka. Na ovaj način, istraživanje nauke dovodi do religioznog osećanja posebne vrste, što je sigurno sasvim drugačije od religioznosti nekog mnogo više naivnog.
Srdačni pozdravi,
Vaš Albert Ajnštajn
